Drejfusov model je jedan od modela koji mogu da se koriste u obrazovanju (na primer, u vrednovanju obrazovanja) kao i prilikom zapošljavanja i sličnih praksi gde je potrebno klasifikovati nečije znanje određene oblasti kako bi se utvrdili neki parametri (na primer, visina plate).

Ovaj model prvo definiše značenje reči “iskustvo” i to definiše kao promenu u razmišljanju ili u količini veština koje poseduje određena individua. Tu količinu veština možemo klasifikovati u jednu od 5 mogućih grupa gde je naredna grupa smatrana za napredniju grupu od one prethodne.

Prva klasa

Prva klasa se naziva u početnička klasa. U ovu klasu spada znanje individue koje je na početničkom nivou i ovo je inicijalna klasa za svaku veštinu koju počinjemo da učimo. Ovu klasu kod individue možemo primetiti na osnovu ponašanja individue prema problemima koji zahtevaju znanje veštine za koju želimo da ispitamo da li pripada početničkoj klasi. Često se može primetiti da individue u ovom stadijumu znanja ispoljavaju sledeće osobine:

  1. bez prethodnog ili sa malim iskustvom iz date oblasti ili veštine
  2. Potrebna su joj pravila ili “recepti” kako da upotrebljava veštinu i da rešava probleme pomoću nje.
  3. Ima poteškoća u rešavanju i trivijalnih problema
  4. Nema želju za izučavanjem veštine

Ovakve individue u ovom stadijumu je pre svega potrebno motivisati ako želimo da im osiguramo znanje željene veštine. Motivacija može zavisiti od osobe do osobe ali se najčešće metode koji se bazira na prikazivanju primene veštine pokazao kao dobar.

Druga klasa

Druga klasa ili napredna početnička klasa je klasa u koju spadaju osobe koje imaju naprednije znanje od prve klase i u ovu klasu dospevaju osobe iz prve klase koje su uspešno motivisane za dalje izučavanje veštine koja je od interesa.

Ovu klasu karakterišu sledeće osobine:

  1. Želja osobe za daljim napredovanjem i učenjem
  2. još uvek ima poteškoća i sa trivijalnim problemima
  3. Klasifikacija problema u grupe relevantnih i irelevantnih problema

Dakle, suštinski, ovu klasu od prve razlikuje samo želja za napredovanjem i sposobnost prepoznavanja problema koji su relevantni za ovu veštinu.

Za unapređenje ove klase na narednu, potrebno je uvesti osobu u tematiku kroz teorijski i praktičan rad na trivijalnim problemima iz zadate oblasti/veštine.

Treća klasa

Ova klasa je naprednija od prethodne (druge klase) i često se naziva “kompetentna klasa”. Nju karakterišu sledeće osobine individue:

  1. Dobija iskustvo na osnovu prethodnih (već rešenih) problema iz date oblasti upotrebom željenih veština.
  2. Želja za rešavanjem novih problema
  3. Sposobnost obučavanja prve klase (početničke)

Ovo je najčešća klasa u koju spadaju veštine i oblasti kojima se bavimo na poslu ili za koje se edukujemo tokom studija (uz pretpostavku da smo redovni u zadatim okruženjima i da ispunjavamo zadate norme).

Takođe, ovo je klasa veština i sposobnosti gde se najčešće staje i ne prelazi na sledeći nivo. Kako bi se to izbeglo, potrebno je da osoba pored rešavanja problema, bude motivisana da dodatno inovira nova rešenja.

Četvrta klasa

Ova klasa se isto naziva i “profesionalna klasa” i često je karakterišu sledeće osobine osobe:

  1. Sposobnost za samo-unapređivanjem
  2. Učenje posmatrajući druge i iz tuđih iskustava
  3. Sitne inovacije u oblasti

Za ovu klasu, osobi više nije potreban tutor i ona može da nastavi da samu sebe edukuje dodatno dok se nalazi u ovom i u sledećem stadijumu.

Peta klasa

Ova klasa je najnaprednija i često se naziva i “ekspertska klasa”. Za svaku veštinu, obično je pravilo da samo 5% populacije pripada ovoj klasi. Osobe u ovoj klasi se često nazivaju i “eksperti” i važe za lidere u datoj oblasti. Osobe u ovoj klasi često karakteriše:

  1. Sposobnost inoviranja novih metodologija, proizvoda, modela itd
  2. Veoma osposobljena intuicija za datu oblast

Pored ovoga, postoji i teorija da osobe u ovom stadijumu, zbog jako osposobljenog intuitivnog razmišljanja, gube sposobnost objašnjavanja metoda i podučavanja osoba u nižim stadijumima.

Zaključak

Ovakav model klasifikacije može biti koristan za lakše prilagođavanje edukatora osobi za koju je potrebno izvršiti edukaciju za određenu oblast. Prvi korak je klasifikacija znanja osobe iz date oblasti/veštine a onda primeniti potrebne radnje kako bi se ta osoba podigla na naredni nivo. Ovaj proces se onda ponavlja i na sledećem nivou ako je potrebno dodatno unapređivanje. Naravno, kada osoba dostigne četvrti nivo, više nema smisla raditi tutoring osobe i onda je na njoj da li će ostati na datom nivou ili postati ekspert.