Bliži se i taj famozni prijemni. Loš termin za objavljivanje ovog članka jer je sasvim moguće da se većina budućih studenata već odlučila koji će fakultet da upiše. Ipak, zna se, na Internetu sve ostaje pa i ovaj članak. Zbog ovoga ovo može služiti svim budućim srednjoškolcima, mamama i tatama, učiteljima, nastavnicima i profesorima. Može služiti i bakama i dekama da prestanu da gnjave studente “zašto studiraš X godina” a naročito treba da služi onima koji su sa ne-tehničkih fakulteta kojima je čudno kako to da loši studenti na, recimo, ETF-u imaju veću platu nego oni sa desetkama. Zbog svega ovoga je nastao ovaj članak. Da odgovorim na stalno pitanje srednjoškolaca “a koji je fax najbolji” i da isto odgovorim na pitanje “a zašto se ne cimaš previše oko faksa?”.

Kako bismo pravilno izanalizirali ovu nedoumicu, valjalo bi krenuti “naopačke”. Umesto da prvo pišem koji fax izabrati pa onda kako dalje, ja ću pisati o tome šta je krajnji cilj i onda doći, na kraju, do teme koji faks izabrati. Iznenadiće vas zaključak! (FOTO VIDEO)

Kakvu karijeru želite?

Kada pitate većinu ljudi šta im suštinski treba u životu, oni svi odgovaraju “pare, zdravlje i sreća”. Problem sa sva tri cilja jeste taj što oni zapravo nisu dobri ciljevi nego su posledica nečega drugog. Na primer, količina para koju imate značajno zavisi od vašeg posla. Zdravlje najčešće zavisi od genetike i načina života. Sreća zavisi od vaše okoline i vaše percepcije sveta.

Zbog svega navedenog, izabrani ciljevi su jako loš način da se posvetite njima jer se može desiti da ih nikada ne ispunite a da ne znate zašto se to dešava.

Da sve nije tako crno, govori i činjenica da je dosta ljudi srećno, zdravo i bogato. Samo je razlika u tome što im ovo nisu bili ciljevi već posledica nekih drugih ciljeva. Život je jako kompleksna stvar i naravno da ne postoji jednoznačan cilj koji neko može da uzme kao zvezdu vodilju ali zato postoje neke vrednosti za koje se možete boriti i koje isključivo zavise od vas::

  1. Da imate što više ljudi na koje možete da se oslonite

  2. Da imate sposobnost da brzo usvajate nove veštine

  3. Da ste sposobni da organizujete sebi život, što uključuje i upravljanje vremenom, projektima, finansijama itd

  4. Da budete asertivni

  5. Da imate dosta široko znanje i da ste sposobni da povezujete stvari iz različitih domena

  6. …

Šta je glavna greška kod odlučivanja koji ćeš faks da upišeš?

Većina srednjoškolaca ide bottom-up principom “upišem faks pa ću onda da vidim kako dalje”. Takvo razmišljanje često dovodi do toga da ili omašite zanimanje ili podredite sve studiranju i na kraju, kad je već kasno, shvatite da nemate ništa od toga. Drugi, pravilniji, princip je top-down odnosno “hajde da vidim šta želim, šta očekujem od faksa kao sredstva da dođem do cilja i onda da izaberem najbolje sredstvo koje mi pomaže da dođem do cilja”.Sa ovakvim razmišljanjem, čak i da promenite cilj jednog dana, faks ostaje samo sredstvo do postizanja nekog drugog, višeg, cilja.

Kakvi su fakulteti za IT?

Svi fakulteti koji se bave obrazovanjem studenata za IT tržište imaju jednu zajedničku stvar: svi ne obrazuju i ne daju zaista potrebne veštine koje sam naveo gore. Dakle, koji god fakultet da upišete, nećete dobiti gore-navedene veštine. Prvo, predmeti su takvi da nemaju povezanost sa drugim predmetima ili, ne daj Bože, sa realnom primenom veština za koje obučavaju dati predmeti. Tek nakon treće godine prosečan student dobija mogućnost da primenjuje nešto u praksi. Tada, taj isti prosečan student nailazi na konkurenciju kolega koji su se bavili datim zanimanjem i pored faksa i samo već imaju svoje lične projekte.

Pa kako onda?

Za razliku od dosta drugih zanimanja, IT struka ima jako zdravu zajednicu ljudi koja ne zahteva da ste određena godina studija. Ovde se možete baviti praksom čak i u osnovnoj školi
a naročito na fakultetu kada imate već solidnu matematičku pozadinu. Primer ovoga su polaznici koji dolaze u IS Petnica, koji se naukom i računarstvom konkretno bave još u srednjoj školi i kojima znanje dolazi iz neformalnih izvora obrazovanja. Danas u 21. veku, sa Internetom, je znatno lakše ovladati novim veštinama nego ikada. Problem je što većina studenata ovo ne koristi u svoju korist nego se još uvek oslanja na formalno obrazovanje koje nije sposobno da pravilno edukuje buduće inženjere i naučnike.

Zaključak

Koji god fakultet odabrali, vaš uspeh u životu, a naročito u računarstvu, ne zavisi od te odluke već od vaše sposobnosti da sami radite na sebi i da se sami unapređujete, bez potrebe da tražite to od visokog obrazovanja. Pogledajte većinu uspešnih ljudi u računarstvu i videćete da niko od njih nije potrebne veštine savladao u procesu formalnog obrazovanja. Izaberite fakultet koji će vam dati slobodu da radite sami na sebi, koji vas u tome neće sputavati i samim tim omogućiti da napredujete kako treba. Najbolji fakultet je onaj koji “sjaše” sa vaše grbače.